Ташино Стадо

Čuvar snova...

Svastara... — Autor tasha @ 15:00

Zvao se cuvarem tudjih snova.
Dok su ulice spavale, gasio je lampe da im ne narusavaju san.

Dok su lampe spavale, molio je ulice da se utisaju, da ih ne probude.

On je bio budan.

Samo je to bio. Vecito budan. Cuvar tudjih snova.

Pokusavao je da nacrta zatvorene oci. Pokusavao je da komponuje melodiju sna.
Pokusavao je. Bez uspeha...
I dalje...iz noci u noc...

Njegove su oci bile otvorene. Njegov je dan bio dug. Njegova ceznja beskrajna. Na svetu nije bilo nikoga sem spavaca.

A jedna budna ruka koja bi ga primila u zagrljaj, znacila bi sve. Jednu budnu ruku nije mogao da nadje.

Predavao se. Nije vise brinuo za tudje snove.

Promenio je ime. Nije zeleo, nije mogao vise.

Sedeo je i gledao tacku na horizontu. Dugo. Kroz svetlost, rosu, oblake, gledao je tacku na horizontu.

Dok jednog dana nije shvatio da je i ona, sve ovo vreme, kroz istu svetlost, kroz istu maglu, kroz iste oblake, gledala u istom pravcu.

Gledala je istu tacku na horizontu, istim budnim ocima.

Odmah joj je rekao sve. Bio je svestan tuge i nade, radosti i neverice nastanjenih u njegovom glasu.

Ona je i dalje gledala svoju tacku na horizontu.

Ponovio je.

Trebalo mu je tako malo. Njena, budna, ruka, zagrljaj... I dostigao bi taj, tako nedostizan, san.

Napeto je posmatrao.

Njene su oci, samo na trenutak, ozivele.

Lice se opustalo.

Ruke su klonule.

I Ona Je,
Vecito Budna,
Bas U Tom Trenutku Njegove Nesanice...
Zaspala.



Povratak otpisanih...

Ljubav — Autor tasha @ 05:09

Kao prvo verovatno moram da se izvinem svima sto sam nestala bez traga i glasa. (kao da vam je uopste stalo:)) Elem, s obzirom da je vas virtuelni prijatelj trenutno u potpunom haosu, sto vremenskom, sto prostornom, nadam se da cete mu oprostiti...

Zasto me nema? Ne stizem...I kad imam vremena, ne mogu da smirim prste da ne izlupaju nesto po tastaturi reda radi. Zivot mi se lagano pretvara u pakao, a zamislite NEMA BEBE :) Dakle nije ni to. Verovatno sam samo ja i moja neopisiva lenjost problem. Valja, takvi smo mi lavovi...sto rece moja majka, koja je jedno vreme morala da zivi sa dva ovakva "jebo vas ko vas napravi takve!". Zena je potpuno u pravu...

 

Dakle, s obzirom da zivim u trulome kapitalizmu, i pokusavam da se prilagodim svim njegovim pravilima, trpi moje slobodno vreme i zadovoljstvo...desava se...

 

Ali evo, ako mi pomogne jos malo ovog razuma sto mi je preostalo, uz malo podrske, potrudicu se da vas obradujem bar jednom nedeljno sa po nekom toplom i smislenom recju...do tada, zelim vam slatke snove gde god bili...

 

Tash 


Powered by blog.co.yu

Counter
Counter