Dok ne popuca staklo…
Gazim,
Jedino me trazi mrak
Ocima utrnulim od nesanice,
Da li se smejem ili vristim,
Umrlim korakom po vlaznom asfaltu ostavljam tragove…
Oprosti ljuta sam,
Jer necu oterati kisu iz dlana.
Svet je sabijen izmedju malodusja
I reda letenja aviona…
Kamencici nanizani oko vrata
Prsti promrzli dok palim cigaretu,
Nema leta…
Pod plastom trazim zaklon od vetra
Prepustam se snovima kao davljenju…
Moras me jako stisnuti,
Jako,
I voleti otvorenih ociju
Dok ne zavristim,
Dok ne popuca staklo…
8 Komentari |
0 Trekbekovi
hocu i ja zagrljaj........divan osecaj,tako verno opisan...:***
Autor tuzna — 27 Okt 2007, 13:13
hvala...
Autor tasha — 27 Okt 2007, 13:17
da li si objavila svoje radove u nekoj knjizi? šteta bi bilo ako nisi...
Autor kaleidoskop — 27 Okt 2007, 14:14
opet si me ostavila bez riječi.
Autor zaboravi — 27 Okt 2007, 14:50
Izuzetno si talentovana i do sada sve sto si napisala mi se svidelo. poz.:)
Autor bubi — 27 Okt 2007, 15:17
I opet tisnina....
Autor di — 27 Okt 2007, 15:58
hvala na lepim komentarima...bila je knjiga, ali poezije, davne 2000-te...bice jos...ima dana;)
Autor tasha — 27 Okt 2007, 22:21
@tasha:
svi(verujem) cekamo sa nestrpljenjem....:*
Autor tuzna — 28 Okt 2007, 00:29