Ташино Стадо

Dan koji je prethodio najdužoj noći na svetu je bio predug… Činilo mi se da šta god uradila, nisam nikako mogla da ga se otarasim. Nije mi to uspevalo ni sa mojim roditeljima, koji su zaposeli jednu sobu u stanu i odande gundjali kroz zatvorena vrata...

Opet sam zaspala obučena... Prvo sunčano jutro posle nedelju dana sivila. Nervozno klatim i cupkam nogama, hladno mi je. Nasuprot moje hladnjikave prevelike sobe, na poslu imam slučaj podivljalog radijatora, koji je objavio viteški rat zimi u sred proleća. Jako je simpatičan, zovem ga Milan Toplica. Mogu da mu pridjem samo u bikiniju. A mozda je, jednostavno, perverzan?

Svakodnevno se susrecem sa antropomorfozom neživih stvari i elemenata. Šta to govori o ovom svetu ako niske strasti jednog neuspelog eksperimenta Prirode imaju tako dalekosežan uticaj? Sigurna sam da je i to opisano negde u Bibliji...

Uprkos sebi, smešim se sve šire kako mi Sunce ulazi u sobu. Do njega nece stići nijedna ljudska glupost. Eto, takvog jednog Boga bih mogla da volim. Uradio je šta je uradio (baš da vidim nekog drugog da uradi deseti deo toga), sve vreme zabavljen sopstvenim erupcijama. Da se okrenem lepšim mislima ovog lepog jutra. Ljubavi, na primer.

Prolazna pojava (sležem ramenima i klatim prekrštenim nogama). Ali, slepci kakvi jesu, ljudi propuštaju sustinu: treba pažljivo odvojiti svoje emocije od objekta ljubavi. Kao što je onomad Zla Maćeha bacila proso Pepeljugi da se zabavlja trebljenjem, umesto da nadobudna i naivno puna mašte sanja o Princu kome treba žena za ženske duznosti.
Zla ili ne, Maćeha je sasvim opravdano primenila odličnu vaspitnu metodu, i za uzvrat dobila samolepljivu etiketu od strane Društva za Zaglupljivanje Mladih Žena i Devojčica (DZMZD) kao bastion Zlobne i Zavidljive Žene (ZZZ). Nad kojom je ipak trijumfovala Ljubav (LJ)! (Molim publiku da ovde složno prevrne očima, s leva na desno).

I ja bih trebalo da se pomerim sa kreveta i konačno krenem na posao. Da je Pepeljuga pažljivije trebila proso, i da joj je u posetu dosla jedna druga Dobra Vila, naprednija u svakom pogledu, ona bi na kraju ipak otisla na Bal, provela se bogovski i vratila kuci bez Princa, ali sa obe cipelice...

I tako raščlanismo Ljubav od njenog Objekta. Uz nešto sile i blago ubedjivanje, ali vredelo je. Za ovako korisnu delatnost treba sačekati kraj cele afere. Ima se više vremena, plus i najgore osećanje gluposti se najbolje leči manuelnim radom. Od sačuvane Ljubavi moze se napraviti nešto lepo i beskorisno, a od Objekta? Od Objekta se pravi odlična turšija. Ja sam čuvena domaćica, verujte mi na reč. Iza mene se pruža neprekinuta linija domaćica sve do matrijarhata, kad su se žene bavile pametnijim stvarima. Ali to je mit za drugu pricu. Ova ima poentu: 'Volite slobodno koga god hoćete, ionako će svi završiti u turšiji'...

Funky ritam iz zvučnika mojih kola i Sunce u mojoj kosi su zavodljivi. Nebo je bezobrazno plavo. Objekat je u turšiji. I šta sad? Staviti ga na policu, sa nalepnicom 'Ne diraj, neukusno' ili ga ostaviti mojoj budućoj deci u nasledje, pa neka ga oni izbace kad budu prebirali po mojim stvarima?

Gladna sam...

Bgd 22.4.2004.