Smisao života...
Smisao zivota se moze definisati kao vecno "bauljanje" na staklenim nogama u zelji da dohvatis sve sto je nejasno i sto nema neku preciznu formu tj. upravo ono sto nisi nikada mogao da nadjes ni u jednom prirucniku, knjizi, ono sto nikada nisi mogao da cujes ni od jednog mudraca, ono sto si uvek i samo ti pomislio da uradis a nikad se nisi usudio jer to nikada niko, (ili jako mali broj ljudi), nikada nije uradio pre tebe. Smisao je u stvaranju neceg sasvim novog i originalnog?!
Smisao zivota je postavljanje sopstvenih pravila po kojima ces da se vodis, ali znaces da je to ono sto si ti hteo i nikada neces doci u situaciju da zbog toga zalis jer si ti, i jedino ti bio kreator sopstvenog puta.
Sve sto je vec unapred sazvakano i oprobano od strane drugih nam daje iluziju smisla jer i u tom slucaju, na kraju krajeva, mi smo samo obicni konzumanti necega sto je vec vidjeno, oprobano. Da li ikada imas osjecaj da si i sam proizvod besmisla, jer si od rodjenja pa do dana danasnjeg svoj zivot prepustio nekom drugom da ga vodi: porodici, drzavi, rodbini, normama i pravilima, drustvu, okruzenju, medijima itd.
Ne, smisao neces naci cak iako ti budes prvi koji je nesto probao. Zbog toga covek najzad nije srecan ni kad kupi auto veci i bolji nego sto je imao, kad kupi kucu vecu nego od one koja mu je potrebna, kad proba sve ono sto mu je drugi vec stvorio, kada pocne da gomila bilo sta i sto je najgore ostavlja u zalihe sve ono sto mu mozda nikada nece ni biti potrebno.
Smisao se nalazi onoga trenutka kada budes sam taj koji je stvorio nesto sto nikada niko nije do tada, kad si rekao nesto sto niko nije rekao do tada, kada si pomogao coveku a da od njega nista nisi ocekivao zauzvrat...
Umetnici, stvaraoci, naucnici i svi drugi koji su doprineli stvaranju necega su najcesce bili najmanji konzumenti svega sto je bilo stvoreno ili sto su oni do tada stvorili. Oni su formulu smisla upravo pronasli u stvaranju neceg novog sto bi ljudima (konzumentima) bar na trenutak zivot mogao uciniti lepsim. Njima je ta "ljudska satisfakcija" upravo davala najveci smisao.Zamisli Ajnstajna u ferariju, Nikolu Teslu u vili sa 30 soba, Ivu Andrica kao vlasnika broda, cak verujem da ni sam Hitler megaloman nije glavnu inspiraciju svojih niskih pobuda nalazio u posedovanju svih tih ljudskih zivota, sudbina i teritorija, vec upravo u teznji za osvajanjem (ta teznja bi se u njegovom slucaju mogla nazvati smislom) iako sam sigurna da je on bio svestan svoje destruktivnosti, jednostavno nije mogao da radi nista bolje jer je to "oruzje" koje je posedovao bilo ono sto mu je Bogom dano, jednostavno nije imao izbora.
Smisao jeste u kreiranju svog sopstvenog zivota na nacin na koji ce tebi i tvojoj dusi najvise prijati, pa cak iako se kosi sa drugima, to je ono u cemu si ti nasao smisao...
Prepiska sa dobrim prijateljem nekih davnih godina...
Vrlo vrlo blizu mog razmisljanja... dakle shvatio sam odavno da nije smisao u oponasanju drugih, uklopljivanju i mainstream i ispunjavanju tudjih ocejivanja, ma kakva god ona bila.. Ne kazem da sve bas treba odbaciti... Ali svidja mi se TAOisticki pogled koji je slican ovom nasem.. u principu licnost je ona koja nas sputava... da izgleda ironicno da je tako, jer smo ceo zivot uceni da razvijamo licnost.. medjutim licnost se razvija na ustrb covekove sustine, ona je proizvod okruzenja, vaspitanja i okolnosti.... Ona nije objektivna, i vodi je EGO... Takodje tu je jos gluposti kao "kultura" .. obrazovanje i BONTON (kako mi ovo ne odgovara :)) ... Dakle.. da bismo napravili neki kvalitativni pomak u razvoju sustine i ljudske svesti.. potrebno je da se resimo stega licnosti i obrazovanja... potrebna je neka vrsta deprogramiranja ... Znaci zaboravimo sve sto smo naucili, a potrebno je i da sumnjamo u ono sto ne znamo... Dakle drzati otvoren UM 100% ... ne zatvoriti ni jedna vrata ali ipak vodjeni nekom vrstom unuttrasnje "bozanske" intuicije..Ja licno sam odavno shvatio da me nece zadovoljiti materijalizam (barem ne na duze staze)... a sva materijlna zadovoljstva su bila progresivna i sto sam vise imao i zaodvoljavao apetiti su samo porasli a trajanje uzitka bivalo krace... Celog zivota imam neutoljivu zed za znanjem.. ne mislim na znanje astrofizike ili ne znam ti cega (doduse ne bi skodilo :) vec traganje za necim sto sada i ne umem da izgovorim.. za neke je to bog za neke TAO za neke vera ... Naravno tako nesto je po meni objektivno neizrecivo kao sto sam vec par puta objasnjavao u svojim blogovima.. Medjutim sama ta potraga mi se cini da daje mom zivot veci smisao nego sto bi mi dala sa "ostavrenim" i priznatim ljudskim mainstream zivotom.... Opet shavtajuci da taj nacin mozda nije "ispravan" ... ali ja znam da nijedan drugi ne bi bio.. pa je samim tim ispravan kao MOJ nacin :) sto vec pocinje da ima nekog smisla... POZDRAV koleginici...
Autor dmc — 21 Maj 2007, 12:12